U poslednjim mesecima, svedoci smo da se omladina u Srbiji probudila. Studenti, srednjoškolci, pa i osnovci, pokazali su da im nije svejedno. Da su spremni da se organizuju, da dižu glas. To je dirljivo, to je snažno. Ali to je i ogromna energija — koja, ako se ne kanališe, može brzo da izgubi svoju snagu.

Ono što nedostaje nije entuzijazam — on je tu. Nedostaje efikasna strategija.

Zato želimo da izložimo jedan predlog: šta ako bismo znanje i obrazovne institucije usmerili ka direktnoj društvenoj promeni? Ne kroz teoriju, već praksu. Ne kroz proteste, već kroz konkretan rad na problemima koji nas sve muče.

Umesto bojkota – društvena transformacija kroz fakultete

Zamislimo sledeći scenario:

• Osnovci i srednjoškolci se vraćaju u školske klupe, ali uz protest u zakonskim okvirima — simboličan, ali čujan.
• Studenti i profesori se vraćaju na fakultete, ali rad se potpuno menja:
  • Nema klasičnih predavanja.
  • Profesori osmišljavaju projekte unutar svojih predmeta.
  • Ti projekti imaju jedan cilj: da doprinesu rešavanju ključnih problema u društvu.
  • Ocene se ne daju za štrebanje, već za doprinos.

Fakulteti kao pogoni znanja u službi naroda

Zamislimo kako bi to izgledalo po fakultetima:

Ekonomisti:

• Prate i analiziraju javne nabavke — otkrivaju korupciju.
• Pomažu malim privrednicima u pisanju biznis planova
• Prave predloge za rebalans budžeta.
• Istražuju načine da se spuste cene u marketima.
• Optimizuju rashode državne uprave.
• Edukuju stanovništvo u kreditima

Pravnici:

• Formiraju studentsko tužilaštvo koje istražuje i sastavlja predmete za javno tužilaštvo.
• Nude pravnu podršku drugim fakultetima.
• Ispituju ustavnost odluka na univerzitetima.
• Otvaraju pravnu kancelariju za građane i privrednike.

IT sektor:

• Razvija softverske alate koji pomažu drugim projektima.
• Radi na transparentnosti podataka.
• Povezuje inicijative kroz aplikacije i platforme.

Političke nauke:

• Sastavljaju programski dokument i statut opozicione partije bez lica i prezimena — jer ideje treba da budu u fokusu.
• Formiraju organizacionu strukturu koju kasnije podržavaju na izborima.

Saobraćaj i građevina:

• Analiziraju stanje infrastrukture.
• Prave planove za rekonstrukciju i bezbednost.
• Mapiraju kritične tačke u saobraćaju i urbanizmu.

Obostrana dobit: Znanje za društvo, iskustvo za studente

Ovakav pristup ne samo da bi pokrenuo promene — već bi i studentima dao ogroman kapital znanja, iskustva i prepoznatljivosti. Ne bi izgubili godinu — naprotiv, to bi bila godina koja se pamti. Godina kada su se učili odgovornosti, inicijativi, timskom radu. Godina kada su radili za narod.

Imena će se sama izdvojiti

Kroz ovakav proces, istaknuli bi se najbolji. Oni koji stvarno nose ideju promene. Nema potrebe da “pravimo lidere” — oni bi se prirodno izdvojili kroz delo, a ne kroz PR.

I tada, opozicija ne bi bila “grupa protiv”, već pokret za konkretnu, sistemsku promenu.

Zaključak: Snaga je u znanju, a znanje treba narodu

Podrška omladini nije upitna. Ali da bismo ih podržali na pravi način, moramo im ponuditi put koji vodi negde. Ovaj predlog je samo početak. Takodje, znam da ovakvo mišljenje nije popularno i da se često pogrešno protumači, medjutim i pored toga čvrsto zadržavam ovaj tav.

Zato neka fakulteti postanu ono što bi i trebalo da budu – motori društvenog napretka, a ne samo institucije za diplomu.